ЕСЉП је одбацио жалбе двојице британских држављана против мера EncroChat које су предузеле француске власти због наводног кршења члана 8 Европске конвенције о људским правима (ЕКЉП). Жалбе су проглашене недопустивим јер подносиоци жалбе нису исцрпели правне лекове у Француској. Истовремено, ЕСЉП је изричито нагласио да особе које се терете за коришћење EncroChat уређаја морају имати могућност да судски оспоре налог за надзор у Француској.
На шта су се жалбе односиле?
Подносиоци жалби су тврдили да мере прикупљања података на EncroChat уређајима од стране француских власти крше члан 8 ЕКЉП јер у Француској не постоји ефикасан правни лек против судског налога. Они су се позвали на аргументе из случајева CONTRADA против ИТАЛИЈЕ (No. 4) (2507/19) и WIEDER AND GUARNIERI против УЈЕДИЊЕНОГ КРАЉЕВСТВА (64371/16 и 64407/16).
Како је Француска аргументовала?
Француска је тврдила да правни лекови постоје, али је признала да су у пракси често недоступни странцима, посебно због великог броја погођених лица. Француска је предложила да та лица могу тражити правну заштиту у својим земљама (како је наведено у француском одговору ЕСЉП-у, доступно овде).
Шта је суд одлучио?
Суд је прво утврдио да је Француска надлежна, јер су мере надзора спровеле француске власти.Такође је признао „статус жртве“ подносиоцима жалбе, иако они нису признали да су користили EncroChat уређаје. Довољно је било да су оптужени за такво коришћење.Суд је даље закључио да француски закони пружају правни лек за оспоравање налога за надзор, али подносиоци жалбе нису кренули тим путем.
Шта то значи у пракси?
Заједно са колегама из Белгије, Холандије и Италије, предузео сам овај правни пут за лица погођена случајевима EncroChat и SkyECC у Француској. Поднели смо жалбе, али, како је Француска предвидела у свом одговору ЕСЉП-у, француски судови су те жалбе одбацили као недопустиве. Случајеви су сада пред Cour de Cassation, највишим француским судом. Очекује се да ће и тамо бити одбачени, што би потврдило кршење члана 8.
Зашто је ова одлука фрустрирајућа?
Иако је Француска признала да правни лекови постоје само на папиру и да нису практично применљиви, ЕСЉП се фокусирао на формалности. То приморава подносиоце жалбе да пролазе кроз дуге, скупе и вероватно бескорисне поступке да би на крају потврдили кршење људских права. Ова ситуација је посебно фрустрирајућа јер се тиче личне слободе хиљада људи и показује како државе могу заобићи сопствене правне гаранције када се резултати оправдају.